Povišena urea i kreatinin kod psa: šta znače nalazi

Stigli su nalazi krvi i pored uree i kreatinina stoji strelica nagore. To je jedan od najčešćih razloga zbog kojih vlasnici pasa panično pretražuju internet. Evo šta te dve vrednosti zaista govore, kada je razlog za brigu i šta možete da uradite dok čekate razgovor sa veterinarom.

Šta su urea i kreatinin

Oba su otpadni proizvodi koje organizam stalno stvara, a bubrezi ih izbacuju preko mokraće. Urea nastaje u jetri kada se razgrađuju proteini iz hrane. Kreatinin nastaje u mišićima, prilično ravnomerno iz dana u dan.

Kada bubrezi filtriraju slabije, ove materije se zadržavaju u krvi i vrednosti rastu. Zato se urea i kreatinin gledaju zajedno kao osnovna slika rada bubrega.

Koje su normalne vrednosti

Svaka laboratorija ima svoj referentni opseg i on je odštampan na nalazu, pored vrednosti vašeg psa. Okvirno, za odrasle pse urea je najčešće između 3 i 10 mmol/L, a kreatinin do oko 125 µmol/L. Uvek se ravnajte prema opsegu sa svog nalaza, ne prema tabelama sa interneta.

Povišena urea, a kreatinin normalan

Ovo je česta kombinacija i ne znači obavezno da su bubrezi bolesni. Urea može da skoči posle obroka bogatog mesom, kod dehidracije, posle krvarenja u stomaku ili crevima i kod nekih lekova. Ako je pas pred vađenje krvi jeo ili malo pio, blago povišena urea nije neobična. Veterinar će obično predložiti da se analiza ponovi natašte.

Povišeni i urea i kreatinin

Kada rastu obe vrednosti, to je ozbiljniji signal da bubrezi ne filtriraju kako treba. Uzrok može biti prolazan, na primer jaka dehidracija ili infekcija, ali može biti i hronična bolest bubrega, koja je česta kod starijih pasa.

Veterinari stepen hronične bolesti bubrega procenjuju po međunarodnoj IRIS klasifikaciji. Kod pasa se ona oslanja na kreatinin: ispod 125 µmol/L je prvi stadijum, 125 do 250 drugi, 251 do 440 treći, a preko 440 četvrti. Konačnu procenu daje veterinar, jer gleda i SDMA, analizu urina, pritisak i opšte stanje psa.

Simptomi na koje treba obratiti pažnju

• pas pije mnogo više vode nego ranije i češće traži napolje
• gubi apetit ili jede pa ostavlja
• mršavi iako se ništa u ishrani nije menjalo
• povraća, posebno ujutru
• neprijatan zadah iz usta, ponekad na amonijak
• bezvoljan je, više spava i ne zanima ga igra

U ranim stadijumima pas često nema nikakve simptome. Zato je redovna analiza krvi kod pasa starijih od sedam godina toliko korisna: pokaže promenu pre nego što je vidite kod kuće.

Šta da radite posle nalaza

Prvi korak je razgovor sa veterinarom. On će možda tražiti ponovljenu analizu, ultrazvuk ili analizu urina, i na osnovu toga odrediti terapiju i ishranu. Do tada možete da pomognete na nekoliko načina.

• Voda uvek dostupna. Više posuda po kući i sveža voda nekoliko puta dnevno.
• Ne menjajte ishranu na svoju ruku. Renalna hrana sa manje fosfora i kontrolisanim proteinima daje se po preporuci veterinara, ne preventivno.
• Bez ljudskih lekova. Neki lekovi protiv bolova za ljude dodatno opterećuju bubrege psa.
• Pratite apetit i težinu. Zapisujte koliko pas jede i merite ga jednom nedeljno. To veterinaru mnogo znači.

Gde se uklapa dodatak ishrani

Dodatak ishrani ne leči bolest bubrega i ne zamenjuje terapiju koju je propisao veterinar. Ono što može da uradi je da podrži organizam psa dok prolazi kroz lečenje ili kao deo prevencije kod starijih pasa.

VitaPaw za pse sadrži tri medicinske gljive: cordyceps, ćuranov rep i agaricus. Vlasnici ga najčešće uvode kada primete da je pas izgubio energiju i apetit. Ako vaš pas već ima dijagnozu ili prima lekove, pre uvođenja bilo kog dodatka pitajte svog veterinara.

Šta je SDMA i zašto ga veterinar traži

SDMA je noviji pokazatelj rada bubrega. Raste ranije od kreatinina, često kada je izgubljeno tek oko 25 do 40 odsto funkcije bubrega. Kreatinin obično poraste tek kada je oštećenje mnogo veće. Na SDMA ne utiče mnogo ni mišićna masa psa, pa je posebno koristan kod mršavih i starijih pasa, kod kojih kreatinin može da izgleda bolje nego što stanje zaista jeste.

Ako je SDMA povišen, a kreatinin još u granicama, veterinar će obično predložiti kontrolu za nekoliko nedelja. Tako se vidi da li je promena trajna.

Šta još gledati na nalazu

• Fosfor. Kod bolesti bubrega često raste i ubrzava dalje oštećenje.
• Kalijum i natrijum. Pokazuju da li su elektroliti u ravnoteži.
• Hematokrit. Hronična bolest bubrega često izaziva blagu anemiju.
• Specifična težina urina. Zdrav bubreg koncentriše urin. Razblažen urin uz povišen kreatinin je važan znak.
• Proteini u urinu. Gubitak proteina preko bubrega menja plan lečenja.

Kako se pripremiti za vađenje krvi

Da bi nalaz bio tačan, pas treba da bude natašte oko osam do dvanaest sati, ali voda mora da bude dostupna sve vreme. Ne vodite psa na dugu i napornu šetnju neposredno pre vađenja krvi. Ako pas prima lekove, recite veterinaru koje i kada ih je poslednji put dobio. Najbolje je da se kontrolne analize rade u istoj laboratoriji, jer se referentni opsezi razlikuju.

Najčešća pitanja

Da li povišena urea uvek znači bolest bubrega?

Ne. Urea može da skoči posle obroka bogatog proteinima, kod dehidracije, krvarenja u crevima ili zbog nekih lekova. Ako je kreatinin normalan, prvo se analiza ponavlja natašte.

Može li kreatinin da se vrati u normalu?

Može, ako je skok bio posledica prolaznog uzroka kao što su dehidracija ili infekcija. Kod hronične bolesti bubrega oštećenje se ne vraća, ali se napredovanje može usporiti.

Koliko često treba kontrolisati ureu i kreatinin?

Zdravom psu jednom godišnje posle sedme godine. Psu sa dijagnozom bolesti bubrega na tri do šest meseci, ili češće ako veterinar tako preporuči.

Da li ishrana može da snizi ureu?

Renalna hrana sa manje fosfora i kontrolisanim proteinima smanjuje opterećenje bubrega i može da snizi ureu. Takvu ishranu uvodite samo po preporuci veterinara.

Dnevnik zdravlja psa

Kada pas ima povišene vrednosti, veterinaru najviše pomaže ono što vi primećujete kod kuće. Vodite jednostavan dnevnik: koliko pas pije, koliko puta izlazi da mokri, kakav mu je apetit i kolika mu je težina svake nedelje. Zapišite i svaku promenu u ponašanju, povraćanje ili proliv. Uz rezultate analiza, ove beleške daju mnogo jasniju sliku nego jedan nalaz.

Ukratko

Jedna povišena vrednost na jednom nalazu nije presuda. Bitno je da li rastu obe vrednosti, koliko su visoke i da li se rezultat ponavlja. Ponovite analizu, razgovarajte sa veterinarom i od sada vadite krv psu jednom godišnje, a posle sedme godine i češće.

Ako imate mačku, pročitajte i tekst o bubrežnoj insuficijenciji kod mačaka, jer je kod njih ovaj problem još češći.

Pročitajte još

• Analiza krvi kod psa: tumačenje nalaza
• Ishrana psa sa bolesnim bubrezima: šta sme, šta ne
• Bubrežna insuficijencija kod pasa: vodič za vlasnike
• Stariji pas: vitamini i briga posle sedme godine
• Koliko živi pas i kako da mu produžite život